romeo i julija…

ahoooj…

za vse tiste, ki ob večerih ne mor’te v gledališče… mal dobrega starega teatra v seveda ‘ever-green’, Šejkspir, super-duper maniri…

ker ga ni čez romantiko!
sploh če Romea igra nadobudni bosanac!

opomba!
ni za otroke pod 6 leti, vsi ostali pa seveda vemo, o čemu beseda teče…

NO PA POGLEJMO MAL DOBRE STARE POCUKRANE ROMANTIKE… A-LA BOSNIAN !
(Zavjesa se dize, radnja fabule nedje oko Bosanske Dubice)

ROMEO : (polupijan ispod njenog prozora)
Hajd’ bona silazi, ne pravi se luda!
JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva)
Ako ti moj stari sidje ostačeš bez muda
ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo baš
ove prekrasne noći da mi je daš

JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela
al’ večeras oca m’ ne bih smjela.
ROMEO: Skratiču za glavu svakog’ nek se zna
ko te bude im’o prije nego ja.
JULIJA : Romeo, Romeo daj jednom shvati
samo sam je tebi spremna dati
ROMEO: Dobro, da ne bih mor’o tudje glave sjeć’
ovog puta vjerovaču ti na riječ
JULIJA: Hajd’ sad kuči jebo ti sve
joj vid’ kolko je sati! Hajd’ čuvaj se!
ROMEO: De barem tol’ko se odvaži
pa mi je na minut pokaži!
JULIJA: (taman krenu da skine gace)
Joj bježi eto mi čače.
OTAC JULIJIN: Uhljupe jedan opet si doš’o
kako si samo kroz mine proš’o?!

ROMEO: Nemojte čika Mato
Julija je moje zlato.
JULIJA :(ocu) Ma ja ga uopšte ne znam
nisam ga zvala, doš’o je sam.
ROMEO:M’rsss ne laži kujo mala!
Znam ja sve kome si dala.
JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu
dok nisi pao mrtav tu!
JULIJA: Ma ti si Romeo u seksu amater.
Udri ga babo jebeš mu mater!
ROMEO: (dade se u panican bijeg
brzo k’o metak pobjeze uz brijeg)
JULIJA (prasnu u smijeh): A vid mangupa al’ bježi
a htio bi kraj mene da leži.

JULIJIN OTAC: Babo če tebi momka da nadje
a ovoga če uhljupa neko zlo da snadje.
ROMEO (vice s brijega): E mangupe, dodji u čaršiju ako smiješ
da vidim jesi l’ spreman da se biješ.
JULIJA: (cerekajući se): Romeo, Romeo odjebi ba
ako nastaviš tako raniču se ja.
JULIJIN OTAC: Idi kući bolan Romeo
dok nisam s tobom asfalt pomeo.
ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana
nećes izač’ iz bolnice mjesec dana.
JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam
neki dan je tražio da mu je dam.
ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli
šta ima tebe za sex da moli.
JULIJIN OTAC: (Ode u kuću, vode da pije)
JULIJA: ( K’o fol ozbiljna a u sebi se smije.)
ROMEO: Odoh sada kući ko te jebe
idem da nadjem trebu za sebe.

JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra
ako ne dobijem, daču ti sjutra.
ROMEO: Ma daji kome hočeš sad mi je svejedno
ne želim više da živim ovako bijedno.
JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac.
Ne želiš valjda da umreš k’o djevac ?
(Zadize majicu pokaza mu grudi
u Romeu poce zelja da se budi)
ROMEO: (sav ushičen) O Julija oko moje crno
ma neka me pogodi puščano zrno.
Eto me k tebi, nemogu više
iako znam da crno mi se piše.
JULIJA: Dodji dodji, dilbere moj
da vidim taj buzdovan tvoj.
ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida
draganu svoju ne gubi iz vida)

(Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)
JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda!
ROMEO: Hajde,hajde, brže se skidaj!
Ako naidje ti vikni “Kidaj!”
JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu
više i ne razmišljajući o svome ocu)
Hajd’ da popijemo pa šta god da je
čula sam da onda duže traje.
ROMEO: Ne traži čaše
pičemo iz flaše.
JULIJA: Hajd’ ja ču prva prince moj.

ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flasu)
Hajd’ da pijemo za ljubav našu.
Isprazniše bocu za par minuta
Julija postade k’o nešto ljuta.
JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli
al’ sad me nešto poče stomak da boli.
ROMEO: A joj meni djevojko bludna
nećeš valjda reci da si trudna!

JULIJA: Marš, gluho bilo, stoko jedna
tvoja su nagadjanja tako bijedna.
ROMEO: (Odjednom pade na tlo)
uh jebote, šta sam ovo popio!?
JULIJA: “Otrov za pacove” evo baš citam
nisam prije stigla starog da pitam
ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
E Romeo ludi tako ti i treba.
JULIJA: Izvini Romeo mislila sam da je vino
baš mi je izgledalo onako fino.
ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna)
Sad če ti “mala” ostat tijesna.
JULIJA: Ti umires ne saznavši šta prava je ljepota
ne “umoći” ništa za svoga života.
ROMEO: (dopuza do Julije blize)
Na tebe če vječno da mi se diže.
To izusti
i dušicu pusti
a samo je htjeo
da joj ga spusti.
JULIJA: (nestaje joj iz očiju plamen)
Kakva šteta, a tvrd mu je k’o kamen.
(Zatvara oči posljednji put)
Znam babo če biti na mene ljut.

———————–
(spuštanje zavese)